Iz­lo­žba pod na­zi­vom „Je­le­na ve­li­ka kra­lji­ca”, ko­ju su po­vo­dom se­dam vje­ko­va od smr­ti kra­lji­ce Je­le­ne An­žuj­ske (1314–2014), že­ne kra­lja Uro­ša, osmi­sli­li kul­tur­ni po­sle­ni­ci Na­rod­nog mu­ze­ja Kra­lje­va i or­ga­ni­zo­vao Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re iz Be­o­gra­da, po­bu­di­la je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje pu­bli­ke u Ko­to­ru, ko­ju su u Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti pri­re­di­li kul­tur­ni po­sle­ni­ci JU Mu­ze­ji Ko­tor. Broj­ni po­sje­ti­o­ci za­in­te­re­so­va­ni su za ovu dra­go­cje­nu po­stav­ku, a na­ro­či­to je pri­vu­kla pa­žnju stra­nih tu­ri­sta, ka­že Ma­ri­ja Mi­ha­li­ček, ku­stos u JU Mu­ze­ji Ko­tor. U po­stav­ci su fre­ske u frag­men­ti­ma pro­na­đe­ne pri­li­kom kon­zer­va­tor­skih i re­sta­u­ra­tor­skih ra­do­va i ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja, ko­je se sa­da pr­vi put pred­sta­vlja­ju jav­no­sti, pred­me­ti od me­ta­la, ka­me­na pla­sti­ka, re­kon­struk­ci­ja vla­ste­lin­ske tr­pe­ze i ma­ke­ta ide­al­ne re­kon­struk­ci­je gra­da Ma­gli­ča, ko­ji se ve­zu­je za ar­hi­e­pi­sko­pa Da­ni­la II, pi­sca ži­ti­ja kra­lji­ce Je­le­ne. Ova ras­ko­šna i zna­čaj­na iz­lo­žba bi­la je po­vod da se ko­tor­ska pu­bli­ka pod­sje­ti na po­ja­vu ši­re­nja no­vog fra­nje­vač­kog mo­na­škog re­da, ko­ji se u 13. vi­je­ku ve­zu­je za lič­nost Je­le­ne An­žuj­ske. U Ko­to­ru, Ba­ru, Ul­ci­nju i Ska­dru kra­lji­ca Je­le­na gra­di 1288. go­di­ne cr­kve i sa­mo­sta­ne u ko­ji­ma slu­že mo­na­si re­da sv. Fra­nje Asi­škog. Sa­mo­stan­ski kom­pleks na Gur­di­ću bio je sru­šen 1656. go­di­ne u vri­je­me op­sa­de Ko­to­ra, po na­lo­gu mle­tač­kih vla­sti, ka­ko se u nje­mu ne bi ulo­go­ri­la tur­ska voj­ska. Osta­ci sa­mo­stan­skog kom­plek­sa i naj­ve­će sred­njo­vje­kov­no gro­blje u bli­zi­ni ju­žnih grad­skih vra­ta ot­kri­ve­ni su 1954. go­di­ne pri­li­kom gra­đe­vin­skih ra­do­va na tom mje­stu.
– Po­gled na sta­ri ba­kro­rez iz 17. vi­je­ka auto­ra P. Mor­ti­e­ra, sa ve­du­tom Ko­to­ra i iz­gle­dom sta­rog Fra­nje­vač­kog sa­mo­sta­na, bar ma­lo će nas pod­sje­ti­ti na zda­nje kra­lji­ce Je­le­ne, dok če­ka­mo da ovaj iz­u­ze­tan ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­tet bu­de va­lo­ri­zo­van i pre­zen­to­van kao je­din­stve­ni spo­me­nik kul­tur­ne ba­šti­ne Ko­to­ra i me­mo­ri­ja na ple­me­ni­tu kti­tor­ku, is­ta­kla je Mi­ha­li­ček u ka­ta­lo­gu, do­da­ju­ći da je do­ku­men­tar­no-isto­rij­ska iz­lo­žba po­sve­će­na kra­lji­ci Je­le­ni u Ko­to­ru do­bro­do­šla da nas po­u­či i pod­sje­ti na nje­nu lič­nost, ži­vot i mu­dro dje­lo­va­nje, ko­je je uči­ni­lo da kao pra­va hri­šćan­ka bu­de omi­lje­na i uva­ža­va­na od pri­pad­ni­ka obje kon­fe­si­je.
– U na­šem gra­du kra­lji­ca Je­le­na je osta­vi­la zna­ča­jan du­hov­ni i gra­di­telj­ski trag, njen kult bio je pri­su­tan me­đu ži­te­lji­ma Ko­to­ra, a po­seb­no ve­zan za ču­de­sno ras­pe­će (iz Re­li­kvi­ja­ra ka­te­dra­le sv. Tri­pu­na), ko­je se, pre­ma tra­di­ci­ji, sma­tra­lo nje­nim da­rom pr­vom fra­nje­vač­kom sa­mo­sta­nu u Ko­to­ru. Naj­zna­čaj­ni­ja Je­le­ni­na za­du­žbi­na je ma­na­stir Gra­dac kod Ra­ške u Sr­bi­ji, a nje­nom za­slu­gom su po­dug­nu­ti, po­pra­vlje­ni i opre­mlje­ni mno­gi sa­kral­ni spo­me­ni­ci, ko­je da­nas sa­mo u tra­go­vi­ma ba­šti­ni­mo na pod­ruč­ju pri­mor­skog di­je­la Cr­ne Go­re – na­vo­di Mi­ha­li­ček i do­da­je da je kra­lji­ca Je­le­na za vri­je­me svo­je vla­da­vi­ne ob­no­vi­la be­ne­dik­tin­sku opa­ti­ju na Bo­ja­ni (gdje se na­la­zi­lo jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih tr­go­vi­šta sa pri­sta­ni­štem i ca­ri­nar­ni­com) i sa si­no­vi­ma Dra­gu­ti­nom i Mi­lu­ti­nom 1290. go­di­ne po­pra­vi­la cr­kvu sv. Sr­đa i Vak­ha iz 12. vi­je­ka. Bri­nu­la je o ve­li­kom sa­mo­sta­nu sv. Ma­ri­je Ra­tač­ke kod Ba­ra, a da­rov­ni­com je ustu­pi­la mno­ge po­sje­de.
– Iz­lo­žba u Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti je otvo­re­na 1. do 16. av­gu­sta, ka­da će bi­ti pre­se­lje­na u Tre­bi­nje, gdje će bi­ti otvo­re­na 19. av­gu­sta. Go­sto­va­nje iz­lo­žbe je na­ja­vlje­no u No­vom Sa­du, Be­o­gra­du, a to­plo sam je pre­po­ru­či­la i ko­le­ga­ma u Pod­go­ri­ci, jer je šte­ta da se ova­ko iz­van­red­na do­ku­men­tar­na iz­lo­žba ne vi­di i u dru­gim cr­no­gor­skim gra­do­vi­ma – ka­že Ma­ri­ja Mi­ha­li­ček za „Dan”.
M.D.PO­PO­VIĆ


Od ma­na­sti­ra Gra­dac do Ska­dra

Uz po­dr­šku Ma­na­sti­ra Gra­dac, iz­lo­žba je pri­re­đe­na pro­šle go­di­ne u Na­rod­nom mu­ze­ju Kra­lje­va, a za­tim ove god­ne u Ra­škoj u okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni kra­lji­ce Je­le­ne”. Ta­tja­na Mi­ha­i­lo­vić, ar­he­o­log, Su­za­na Nov­čić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti, i Emi­li­ja Pe­jo­vić, ru­ko­vo­di­lac ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja ma­na­sti­ra Gra­dac, pri­ka­za­le su ži­vot vla­dar­ke iz ku­će Ne­ma­nji­ća kroz tri cje­li­ne: pr­vi je pe­ri­od na­kon nje­ne uda­je za srp­skog kra­lja Uro­ša I, tre­ćeg si­na Ste­fa­na Pr­vo­vjen­ča­nog, ka­da je ro­di­la si­no­ve Mi­lu­ti­na i Dra­gu­ti­na i ćer­ku Br­nja­ču, sve do Uro­še­ve smr­ti 1276. go­di­ne; dru­ga eta­pa je nje­no sa­mo­stal­no upra­vlja­nje di­je­lom Sr­bi­je, kao vla­dar­ke sa ti­tu­lom „Je­le­na kra­lji­ca Sr­bi­je, Du­klje, Hu­ma, Dal­ma­ci­je i pri­mor­skih obla­sti”, u ko­joj do­la­zi do iz­ra­ža­ja nje­na kti­tor­ska ak­tiv­nost, osni­va­nje ško­le za dje­voj­ke-si­ro­čad, a tre­ća eta­pa na­sta­je 1306. go­di­ne ka­da upra­vu nad Pri­mor­jem pre­u­zi­ma njen unuk Ste­fan De­čan­ski, a za­mo­na­še­na kra­lji­ca se po­vla­či u svoj dvor u Br­nja­ci­ma, gdje se i upo­ko­ji­la 1314. go­di­ne.
Eki­pa Na­rod­nog mu­ze­ja Kra­lje­vo je po­red obi­la­ska sve­ti­nja u Sr­bi­ji (man­sti­ri Gra­dac, Ari­lje, So­po­ća­ni, Đur­đe­vi stu­po­vi, Gra­ča­ni­ca, gdje su sa­ču­va­ni Je­le­ni­ni por­tre­ti) u ci­lju is­tra­ži­va­nja pu­to­va­la i u Cr­nu Go­ru (Bo­go­ro­di­ca Bi­strič­ka kod Bi­je­log Po­lja, Plav, ma­na­stir Vra­nji­ne, Ul­cinj, Bo­go­ro­di­ca Ra­tač­ka kod Ba­ra, Ko­tor), Al­ba­ni­ju (Ska­dar) i Re­pu­bli­ku Srp­sku (Tre­bi­nje).